Od koliko sati je jeftina struja i kako da proverite uštedu?

Svako od nas želi da uštedi na računu za struju, zar ne? Ali, da li smo dovoljno upoznati kada je struja jeftinija i kako da iskoristimo te momente? Čini se da nismo baš dovoljno informisani osim što pretpostavljamo da počinje negde oko ponoći.

Ipak, ako vam je cilj da ozbiljno i dugoročno uštedite, predlažemo da odmah razmotrite prelazak na solarnu energiju. Sami proizvodite struju i drastično smanjujete račune. Izbegnite visoke račune i promene na tržištu i pametno uštedite električnu energiju planiranim korišćenjem uređaja. Tako ćete sačuvati teško zarađen novac i istovremeno doprineti očuvanju životne sredine.

Ostanite sa nama i saznajte kada je jeftina struja, kako da iskoristite te periode i vidno umanjite račune.

Od koliko sati je jeftina struja?

Kod nas je aktuelan tarifni sistem u kom cena struje nije ista 24 sata. To znači da određeni periodi dana imaju nižu cenu, dok su drugi skuplji.

Niža tarifa traje osam sati, ali ne počinje svuda u Srbiji u isto vreme. Zavisi od toga koja elektrodistribucija pokriva vaše područje:

Jeftinija struja se distribuira u noćnim i ranim jutarnjim satima, kada je potrošnja manja i mreža manje opterećena. Većina domaćinstava u Srbiji ima dvotarifno brojilo, pa se ova razlika automatski obračunava.

Razlika nije mala. U zelenoj zoni kilovat-sat u višoj tarifi realno košta oko 12,40 dinara, a u nižoj oko 3,10 dinara, sa akcizom i PDV-om. To je otprilike četiri puta jeftinije. Uključiti veš mašinu posle deset uveče umesto u pet popodne nije sitnica, to je razlika koja se vidi na računu.

Za optimalnu uštedu vredi isplanirati da najveća potrošnja struje padne u period noćne tarife.

Da li je struja vikendom jeftinija ceo dan?

Nije, i ovo je najrasprostranjenija zabluda o noćnoj tarifi.

Niža tarifa važi svih sedam dana u nedelji, uključujući subotu, nedelju i državne i verske praznike. Ali važi isključivo u noćnom intervalu za vaše područje. Ne postoji dan u godini kada je struja jeftinija tokom celog dana, niti postoji poseban vikend paket za domaćinstva.

Drugim rečima, nedeljom u podne struja košta tačno koliko i u utorak u podne. Jedino što vikend menja jeste to što ste češće kod kuće, pa potrošnja u skupljoj tarifi lako poraste.

Kada je jeftinija struja a kad su izuzeci?

Većina ljudi je upoznata sa činjenicom da noćna struja postoji, ali nisu sigurni kada tačno počinje i završava. Saznanje o tome je osnov kako biste mogli da je iskoristite na najbolji način.

Za domaćinstvo pravilo je jednostavno: sve što možete da pomerite u noćni interval, pomerite. Veš mašina, mašina za sudove, bojler, termoakumulaciona peć, punjenje baterija električnih bicikala ili automobila, sve to vredi uključiti tek kada počne niža tarifa u vašem području.

Ako se pitate zašto uopšte postoje dve tarife, razlog je jednostavan. Noću je mreža manje opterećena, jer većina ljudi spava, a proizvodnja radi smanjenim kapacitetom. Sistem tako podstiče potrošače da deo navika prebace na te sate, kako bi opterećenje kroz dan bilo ravnomernije.

Evo koliko to konkretno vredi. Jedno pranje veša troši oko 2 kWh. U zelenoj zoni to je oko 6 dinara u nižoj tarifi i oko 25 dinara u višoj. Razlika po pranju je oko 19 dinara. Ako perete tri puta nedeljno, to je oko 240 dinara mesečno, a niste promenili ništa osim sata.

U crvenoj zoni ista računica izgleda mnogo ozbiljnije, jer tamo kilovat-sat u višoj tarifi ide preko 37 dinara.

Pored tarife, na cenu utiče i zona potrošnje. Obračun za domaćinstva ide kroz tri zone, prema tome koliko ste potrošili u toku meseca:

Cene su bez akcize od 7,5 odsto i PDV-a od 20 odsto, važe od 1. oktobra 2025. godine. Obratite pažnju na crvenu zonu, jer ona počinje već posle 1.200 kWh mesečno, a kilovat-sat je tamo tri puta skuplji nego u zelenoj.

Zone zavise od toga koliko kilovat sati potrošite u toku meseca. Svaka zona ima svoju cenu, a kada pređete granicu jedne zone, svaki sledeći potrošeni kilovat čas se obračunava po ceni sledeće zone i to bez obzira na to da li ste ga potrošili u jeftinoj ili skupoj tarifi.

To znači da je struja najjeftinija dok se nalazite u zelenoj zoni i dok koristite noćnu tarifu. Kada pređete u plavu ili crvenu zonu i noćna tarifa postaje skuplja nego što je bila u zelenoj.

Kako da proverite da li koristite jeftinu struju?

Provera se radi na samom brojilu. Kod analognog brojila strelica pokazuje na broj 1 kada je u pitanju viša tarifa, odnosno na broj 2 kada je niža. Kod digitalnih brojila oznaka T1 označava višu, a T2 nižu tarifu.

Proverite brojilo petnaestak minuta pošto počne niža tarifa za vaše područje, znači posle 22:00 u centralnoj Srbiji, posle 23:00 u Vojvodini ili posle ponoći u Beogradu. Ako se brojilo ne prebaci na dvojku u očekivanom terminu, javite se elektrodistribuciji radi provere ispravnosti, jer u suprotnom celu noćnu potrošnju plaćate po skupljoj tarifi.

Da li ste i koliko koristili jeftinu struju, videćete i u računu. Najbolje je imati aplikaciju Moj račun na kojoj se vidi celokupna potrošnja u toku meseca, koliko ste struje potrošili u kojoj zoni, kao i uporednik koliko ste uštedeli prelaskom na jeftinu struju.

Kako iskoristiti jeftinu struju i noćnu tarifu u praksi?

• Programirajte veš mašinu i mašinu za sudove da krenu na početku niže tarife za vaše područje, u 22:00, 23:00 ili u ponoć.
• Uključite bojler tek uveče i pustite ga da zagreje vodu dok spavate.
• Ako koristite TA (termoakumulacionu) peć, punite je isključivo u noćnoj tarifi.
• Punite električne uređaje, akumulatore i baterije noću.

Ove male promene ne zahtevaju veliki trud, a račun za struju može biti niži i za 10 do 20 odsto mesečno, posebno zimi kada su troškovi veći zbog grejanja. Većina uređaja sada ima mogućnost odloženog paljenja, stoga nam je lako da podesimo da nam se sve pouključuje kad počne jeftina struja.

Ukratko, niža tarifa traje osam sati svakog dana u nedelji, a počinje u 22:00 u centralnoj Srbiji, u 23:00 u Vojvodini i u ponoć u Beogradu. Znati te sate i prilagoditi im potrošnju je najjednostavniji način da smanjite račun bez žrtvovanja komfora.

Kada noćna tarifa više nije dovoljna

Pomeranje veša i bojlera u noćni interval je vredna navika, ali ima svoju granicu. Noćna tarifa radi samo dok spavate, a najveći deo potrošnje u prosečnom domaćinstvu dešava se ujutru i uveče, kada je struja najskuplja. Klima, rerna, televizor i grejanje ne mogu da čekaju ponoć.

Tu je i druga stvar koju vredi znati. Jeftina tarifa ne pomaže protiv zona. Kada mesečna potrošnja pređe 1.200 kWh i uđete u crvenu zonu, poskupi i noćna struja, sa 2,40 na 7,21 dinar po kilovat-satu. Domaćinstva koja se greju na struju upravo tu upadaju u zamku: štede po satima, a gube po zonama.

Solarni sistem rešava obe stvari odjednom, jer proizvodi upravo u dnevnim satima kada je tarifa najskuplja, i obara ukupnu mesečnu potrošnju pa vas time drži u nižoj zoni. Cena struje je uz to poskupljivala pet puta u poslednje tri godine, a novo prilagođenje dogovoreno je sa MMF-om do oktobra 2026.

Ako želite da vidite šta bi to značilo za vaš objekat, pogledajte kako izgleda ugradnja solarnih panela ključ u ruke, gde su projekat, montaža, papirologija i priključenje na mrežu u jednoj ceni. Izlazak na teren i procena su besplatni.