Mitovi o solarnim panelima – Šta je stvarno tačno a šta ne?

Solarna energija je nije novina, već stvarnost i sve češća praksa iz dana u dan. Sve više domaćinstava u Srbiji ugrađuje solarne panele ili razmišlja o tome jer je sve više onih koji su svesni iskoristljuvosti snage sunca.

Međutim, i dalje postoje zablude i pogrešne informacije koje kruže o solarnim panelima, koje često zbunjuju ljude i obeshrabruju ih da naprave taj prvi korak.

U nastavku otkrivamo najčešće mitove kada su solarni paneli u pitanju. Saznajte da li oni rade zimi, kada nije sunčano, da li oštećuju krov i još mnogo toga što je u realnosti drugačije nego kada se prenosi “od usta do usta”.

Solarni paneli rade samo kada sija sunce – mit broj 1 

Jedan od najrasprostranjenijih mitova glasi da solarni sistemi funkcionišu samo kad je nebo potpuno vedro. Sigurno ste i vi čuli ovu rečenicu bar jednom, ako ste razmišljali o njihovoj ugradnji.

Međutim, u stvarnosti je malo drugačija situacija. Paneli proizvode električnu energiju i po oblačnom vremenu, jer koriste difuzno svetlo, tj. zrake sunca koje prolaze kroz oblake i reflektuju se u atmosferi.

Naravno, proizvodnja je tada manja nego tokom letnjih dana, ali sistem i dalje aktivno radi. Srbija ima više od 2.000 sunčanih sati godišnje, što znači da su uslovi za korišćenje solarne energije odlični čak i u mesecima kada je vreme promenljivo.

Imajte u vidu bitnu informaciju – Savremeni paneli su toliko osetljivi da hvataju i minimalno svetlo, pa nema bojazni da će oblačno vreme “ugasiti“ vaš sistem.

Solarni paneli ne rade tokom zime – mit broj 2

Česta zabluda je da solarni paneli miruju tokom zimskih meseci.  Istina je da niske temperature zapravo poboljšavaju njihovu efikasnost jer elektronske komponente bolje funkcionišu na hladnoći, pa se gubici energije smanjuju.

Tokom zime, proizvodnja je manja samo zato što su dani kraći i sunce niže na horizontu, ali sistem i dalje neprekidno radi.

Ukoliko vas brine sneg, istina je da se on obično ne zadržava dugo na panelima, jer imaju glatku površinu i sneg se topi i klizi niz njih, dakle, postavljeni su pod uglom koji omogućava da se sneg lako sklizne. Čak i u situacijama kada se deo panela privremeno zabeli, površina koja ostane osvetljena nastavlja da proizvodi energiju.

Dakle, da razjasnimo. Dolazak zime, snega i hladnijeg perioda godine ne znači da solarni paneli ne rade, već samo da je dnevna proizvodnja u ovo doba godine nešto manja.

Solarni paneli su preskupi i ne isplate se – mit broj 3

Mnogi i dalje misle da je ugradnja solarnih panela skupa i da se ne isplati. Međutim, tehnologija je u poslednjih deset godina značajno napredovala, a cene su pale za više od 50%. 

Uz to, u Srbiji postoje državne subvencije i povoljni krediti koji vam pomažu da uvedete solarne panele. Prosečno domaćinstvo može da povrati uložena sredstva za 6 do 8 godina, a paneli traju 25 godina i više. 

To znači da više od dve decenije praktično koristite besplatnu energiju iz sunca. Ulaganje u solarni sistem danas nije luksuz, već pametan način da smanjite račune i povećate vrednost svog doma.

Solarni paneli zahtevaju složeno održavanje – mit broj 4

Još jedan čest mit je da solarni sistemi zahtevaju stalnu brigu i tehničko održavanje.  U praksi, potrebno je samo povremeno čišćenje. Optimalno je dva do četiri puta godišnje i godišnji pregled od strane stručnjaka za solarne panele. Što priznaćete, nije stalna briga i nešto od čega će vas boleti glava.

Stručna osoba će proveriti spojeve, nosače i inverter, bez ikakvih komplikovanih zahvata.  Upravo zbog toga što su izgrađeni od otpornih materijala i kvalitetnih instalacija, moderni paneli mogu da zadrže preko 90% svoje efikasnosti i posle 20 godina.

Ako bismo poredili sa većinom kućnih aparata, solarni sistem je daleko jednostavniji i pouzdaniji za održavanje.

Solarni paneli kvare krov – mit broj 5

Često možemo čuti zablude kako paneli oštećuju krov ili da remete izgled objekta. Međutim, kada ih ugrađuju profesionalci, solarni paneli se montiraju na specijalne aluminijumske nosače koji ne narušavaju strukturu ni hidroizolaciju krova.

Naprotiv, paneli pružaju dodatnu zaštitu od padavina, UV zračenja i temperaturnih oscilacija. Što se estetike tiče, današnji paneli imaju moderan, elegantan izgled, i svaki krov pod panelima deluje luksuznije i povećava vrednost nekretnine.

Postoje i rešenja gde su paneli integrisani u samu konstrukciju krova ili nadstrešnice, što dodatno doprinosi savremenom dizajnu.

Srbija nema dovoljno sunca za solarne panele – mit broj 6

Jedan od najčešćih mitova je da naša zemlja nema dovoljno sunčanih dana da bi solarni paneli bili isplativi.

Srbija ima od 1.400 do 2.200 sunčanih sati godišnje, što je više nego u Nemačkoj ili Austriji, zemljama koje već decenijama uspešno koriste solarnu energiju.

Na jugu i jugoistoku zemlje, posebno u Vranju, Nišu, Zaječaru i okolini, godišnja proizvodnja solarne energije dostiže i do 20% više od proseka centralne Evrope.

To znači da je u većem delu Srbije ugradnja solarnih panela potpuno opravdana i ekonomski isplativa. Drugim rečima, Srbija je zemlja sunca, samo ga treba iskoristiti na najbolji mogući način.

Kao što ste mogli videti, najveća prepreka razvoju solarne energije nisu oblaci niti troškovi, već razne dezinformacije. Istina je da solarni paneli rade i po oblačnom i po hladnom vremenu, da su izuzetno izdržljivi i da se u današnjim uslovima više nego isplate.

Informisanje iz pouzdanih izvora i saradnja sa stručnim timovima ključ su svake dobre odluke.
Solarna energija nije budućnost, ona je sadašnjost. Jednom kada postavite panele, sistem će decenijama raditi sam.