Koji su alternativni izvori energije i kako ih koristiti?

Kad krene grejna sezona i stepen zagađenja vazduha dostigne vrhunac, prirodno je da se pitamo da li postoji neka alternativa, neka zamena za energente od kojih je vazduh prezagađen. Sve veći akcenat stavlja se na alternativne izvore energije, daju se podsticaji za prelazak na obnovljive izvore i ljudi se edukuju kako grejanje može biti ekološki prihvatljivo, ali i finansijski isplativo.

Ostanite sa nama do kraja teksta i saznajte koji su alternativni izvori energije, kako ih koristiti i kako se isplati prelazak na alternativne izvore.

Alternativna energija – šta je i za šta služi?

Alternativna energija je energija koja se dobija iz drugih izvora, a ne iz uglja, nafte i gasa. Ime alternativna znači da je u pitanju zamena za tradicionalne, zagađujuće i ograničene resurse kojima se grejemo.

Najveća vrednost alternativne energije leži u tome što omogućava čistiju i održiviju budućnost, smanjuje emisiju štetnih gasova i zavisnost od fosilnih goriva.

Ona je, zapravo, način da proizvodimo električnu energiju i toplotu uz manji uticaj na životnu sredinu i uz veću ekonomsku isplativost na duži rok.

​Alternativna energija se koristi zahvaljujući alternativnim energentima koji su dostupni u prirodi i koji predstavljaju oponente tradicionalnim energentima, nafti, drvima, uglju i ostalim gorivima koji zagađuju vazduh.

Alternativni energenti – šta su i gde se koriste?

Alternativni energenti su goriva i izvori energije koji se koriste umesto fosilnih. Oni obuhvataju i obnovljive i neobnovljive varijante, ali zajedničko im je da su bolja opcija za očuvanje životne sredine.

Najčešće se koriste u:

• Proizvodnji električne energije – solarne elektrane, vetroparkovi, hidroelektrane.
• Grejanju i hlađenju prostora – biomasa, geotermalna energija.
• Transportu – biogoriva, električna energija za automobile.
• Industriji – zamena za ugalj i naftu u proizvodnim procesima.

Koji su alternativni energenti i kakva im je primena u praksi?

Najpoznatiji alternativni izvori i energenti danas su:

1. Solarna energija – energija sunca se pretvara u električnu pomoću solarnih panela ili u toplotnu pomoću solarnih kolektora. Ovo je najzdravija i najpraktičnija proizvodnja električne energije za domaćinstva i firme.
2. Energija vetra – vetroturbine proizvode električnu energiju, naročito u oblastima sa stabilnim i jakim vetrom.
3. Hidroenergija – koristi snagu vode kroz hidroelektrane, od velikih brana do malih mini-hidroelektrana.
4. Biomasa i biogoriva – koriste se ostaci iz poljoprivrede, drveta ili otpad koji se može preraditi u gorivo.
5. Geotermalna energija – toplota iz unutrašnjosti zemlje koristi se za grejanje i proizvodnju električne energije.
6. Nuklearna energija (ponekad se svrstava u alternativne) – nije obnovljiva, ali se smatra zamenskim izvorom jer značajno smanjuje emisije CO₂.

Primena alternativnih energenata zavisi od dostupnosti resursa. Naime, ako je u određenom području jačina vetra i njegov kontinuitet zadovoljavajuć, koristiće se vetroturbine, ako je u blizini reka čija snaga može da se koristi, prave se hidroelektrane, itd. Dakle, primena alternativnih energenata zavisi od terena, klime, geografskog položaja, tehničke izvodljivosti i infrastrukture, ekonomskih faktora i društvenih faktora, kao i od regulativa i zakona koji uređuju upotrebu obnovljivih izvora energije.

Recimo, u Srbiji je najperspektivnija solarna energija, jer imamo veliki broj sunčanih sati godišnje, imamo zakonom uređenu uredbu za unapređivanje, podsticaj i subvencionisanje upotrebe obnovljivih izvora energije, a imamo i pogodne infrastrukturne uslove za instalaciju i povezivanje solarnih sistema.

Vetar i voda su lokalno značajni, dok biomasa može biti rešenje za ruralna područja.

Kako nam alternativni izvori električne energije menjaju život?

​Alternativni izvori energije sve više postaju deo naše svakodnevice. Oni omogućavaju:

• Niže račune za struju – naročito solarna energija, jer domaćinstva mogu da proizvode sopstvenu električnu energiju, čuvaju višak energije u baterijama i obezbede kontinuiranu proizvodnju i tokom oblačnih dana. Svaka godina donosi kontinuiranu uštedu koja se oseća u kućnom budžetu.
• Energetsku nezavisnost – manje zavisimo od uvoza fosilnih goriva i oscilacija cena na svetskom tržištu. Imamo svoje izvore energije i na naš budžet ne utiče skok cena struje, nafte, uglja ili drva.
• Zaštitu životne sredine – smanjenje emisije ugljen-dioksida i očuvanje prirodnih resursa je jedan od primarnih stavki kad je u pitanju prelazak na alternativne izvore.
• Razvoj novih tehnologija i poslova – ulaganje u zelenu energiju podstiče razvoj čitavih industrija, otvaranje novih radnih mesta, porast učenja i informisanosti u društvu koje teži boljoj budućnosti.

Danas su u upotrebi više nego ikada ranije, ali još uvek nisu na nivou na kojem bi trebalo da budu. Prema trendovima u EU i svetu, procenjuje se da će u narednim decenijama obnovljivi i alternativni izvori postati dominantni u proizvodnji električne energije.

Kad je u pitanju naša zemlja, iako postoji više različitih alternativnih izvora, solarna energija se pokazala kao najpraktičnije rešenje za domaćinstva i firme u Srbiji. Razlozi su jednostavni, sunčanih dana ima dovoljno tokom cele godine, instalacija solarnih panela je brza, imamo zakonske i infrastrukturne uslove, a ulaganje se vremenom isplati kroz uštedu na računima za struju što je svima u interesu.

Ako razmišljate o prelasku na čistiju i ekonomičniju energiju, solarni paneli su prvi korak ka energetskoj nezavisnosti i očuvanju prirode.