Da li sunce mora direktno da obasja solarni panel da bi radio?

Solarna energija postaje sve popularniji i praktičniji izvor energije za kuće i firme ali veliki broj onih koji razmišljaju o prelasku na solarnu energiju brine o tome da li će imati dovoljno sunčanih dana da bi solarna elektrana proizvela dovoljan kapacitet električne energije.

U ovom članku odgovaramo na najčešća pitanja: da li solarni paneli moraju biti direktno izloženi suncu, da li mogu raditi bez sunca i da li je solarna energija upotrebljiva zimi. Ostanite sa nama do kraja teksta i saznajte kako solarni paneli funkcinišu kad je oblačno i hoće li ispuniti sva vaša očekivanja.

Može li bez sunca da radi solarni panel?

Naravno da je sunčeva svetlost najefikasnija za rad solarnih panela, ali oni mogu da rade i kad ih sunce ne objasjava direktno i to zahvaljujući difuznoj svetlosti. To znači da, kad je oblačno, paneli rade tako što hvataju svetlost koja prolazi kroz oblake. Mnogi misle da solarni paneli rade samo kada je sunce direktno iznad njih, ali to nije potpuno tačno. Paneli proizvode struju tako što hvataju fotone iz sunčeve svetlosti, koji pokreću elektrone u fotonaponskim ćelijama. Direktna sunčeva svetlost je naravno najefikasnija, ali paneli mogu proizvoditi energiju, doduše smanjenim kapacitetom, i na oblačne dane ili kada je svetlost indirektna.

Ono što je važno razgraničiti jeste da se proizvodnja električne energije kad je oblačan dan ne prekida, već se smanjuje u odnosu na to kada je dan sunčan i kad su paneli direktno izloženi suncu. Dakle:

• Efikasnost opada u senci: Ako su paneli zaklonjeni drvećem, zgradama ili drugim preprekama, proizvodnja energije opada.
• Difuzna svetlost takođe radi: Čak i kada je oblačno, sunčeva svetlost se raspršuje u atmosferi i paneli mogu da je iskoriste. Moderni paneli mogu proizvoditi 10–25% tipične snage i po jakom oblačnom vremenu.
• Optimalni ugao postavljanja: Pravilno nagnuti paneli prema sunčevom putu povećavaju količinu uhvaćene energije, čak i bez direktnog sunca.

U kojim vremenskim uslovima paneli uopšte ne proizvode električnu energiju?

Solarni paneli ne rade u potpunom mraku, potrebna im je bar neka svetlost da bi proizvodili električnu energiju. Pored potpunog mraka, na proizvodnju utiče i ekstremna senka ili prekrivanje, recimo, ako su paneli potpuno prekriveni snegom, lišćem ili neprozirnim objektom, svetlost ne dopire do ćelija i panel ne radi.

Ipak, postoje načini da se iskoristi solarna energija i kada nema direktnog sunca:

• Sistemi sa baterijama: Paneli pune baterije tokom dana, koje kasnije obezbeđuju struju noću ili u periodima slabog osvetljenja.
• Hibridni sistemi: Solarna energija se može kombinovati sa drugim izvorima, poput električne mreže ili vetra, kako bi energija bila stalno dostupna.
• Indirektna proizvodnja: Napredne tehnologije, poput bifacijalnih panela, hvataju reflektovanu svetlost sa okoline pa tako povećavaju proizvodnju i u uslovima slabijeg svetla.

Dakle, u potpunom mraku paneli ne proizvode struju, ali sistem dizajniran sa baterijama ili dodatnim izvorima energije omogućava stalnu upotrebu solarne energije.

Može li solarna energija da se koristi zimi kad je stalno oblačno?

Da, solarna energija se može koristiti i zimi, iako je efikasnost nešto manja u odnosu na letnje mesece. Mnogi misle da zima i sneg potpuno onemogućavaju proizvodnju, ali to nije tačno.

• Niže temperature povećavaju efikasnost: Paneli bolje rade u hladnijim uslovima, jer visoke temperature mogu smanjiti njihovu snagu.
• Sneg: Ako sneg pokrije panele, svetlost ne prolazi, ali većina panela je postavljena pod uglom, pa sneg sklizne sam od sebe. Čak i delimična svetlost na snegu može omogućiti proizvodnju energije.
• Kratki dani: Iako su dani kraći, solarni paneli proizvode energiju u periodu osvetljenja. Sistemi se mogu dimenzionisati tako da obezbede dovoljno energije tokom cele zime.

Kako vreme utiče na intenzitet rada solarnih panela?

1.     Oblačno vreme

Solarni paneli rade i kada je oblačno jer i difuzna svetlost dolazi do panela.

Efikasnost im je manja za 10–25% u odnosu na potpuno sunčan dan, zavisno od jačine oblaka.

2. Kiša

Kišni dani smanjuju proizvodnju energije, ali paneli i dalje mogu proizvoditi struju od difuznog svetla. S druge strane, dobra stvar je što kiša pomaže da se paneli očiste od prašine, što dugoročno poboljšava rad.

3. Sneg

Ako sneg potpuno pokrije panele, proizvodnja prestaje dok se sneg ne otopi ili sklizne. Upravo iz ovog razloga praktikuje se ugradnja pod uglom jer paneli postavljeni pod uglom olakšavaju klizanje snega i vraćaju proizvodnju energije brže.

4. Magla ili sumaglica

Jaka i gusta magla može smanjiti intenzitet svetlosti i time smanjiti efikasnost panela, ali oni i dalje mogu proizvoditi određenu količinu energije.

5. Vetar

Sam vetar ne utiče direktno na proizvodnju, ali pomaže u hlađenju panela, što može povećati efikasnost jer previše toplote smanjuje izlaz.

Dakle, različiti vremenski uslovi različito deluju na proizvodnju i rad panela, ali uz pravilnu instalaciju, zima i oblačno vreme ne sprečava efikasno korišćenje solarne energije, a solarni paneli ostaju pouzdan izvor struje tokom cele godine. Pored toga, kada su dani sunčani a paneli zadovolje potrebe objekta, sav višak proizvedene energije skladišti se u baterijama koje kasnije služe za dopunu tokom oblačnih i zimskih dana.

Solarni paneli su fleksibilni i mogu proizvoditi struju u različitim uslovima. Direktno sunce povećava efikasnost, ali paneli rade i u difuznoj svetlosti. Paneli ne rade u potpunom mraku, ali baterije i hibridni sistemi omogućavaju stalnu energiju, tako da razloga za brigu nema jer je u pitanju pametni sistem u kojem je sve uzeto u obzir. Zimi, čak i sa kraćim danima i snegom, solarna energija može biti pouzdan i održiv izvor električne energije za domove i firme.