Da li pad napona utiče na potrošnju i kako sprečiti pad napona struje u kući?

Koliko li vam je samo puta pad napona napravio probleme u domu? Od peripetija sa radom uređaja, kao kada je u pitanju frižider, do manje energetske efikasnosti i uz sve to i do većih računa za stuju.

Nažalost, pad napona je veoma česta pojava koja se dešava svuda, ali sa akcentom na naselja sa starijom infrastrukturom, seoska područja. Izuzetak nisu ni novi objekti koji nemaju odgovarajuću instalaciju.

U nastavku saznajte kako prepoznati pad napona, šta on znači za kućne uređaje, kako se računa i najvažnije, kako ga sprečiti, uključujući dugoročno rešenje pomoću solarnih panela sa baterijama i inverterima.

Pad napona u kući

Nominalni napon u domaćinstvima u Srbiji iznosi 230 volti, s tolerancijom ±10%. To znači da bi se bezbedan rad uređaja trebao odvijati u rasponu između 207 V i 253 V.

Ukoliko napon padne ispod tog minimuma, dolazi do pada napona, koji se manifestuje različitim smetnjama u radu uređaja.

Sam pad napona može da se javi iz više razloga, a najčešći su:

• loša i zastarela elektroinstalacija u kući
• veliki broj potrošača koji se istovremeno koriste
• udaljenost kuće od trafostanice ili kraja niskonaponske mreže
• korišćenje kablova premalog preseka u odnosu na snagu potrošnje

U nekim domaćinstvima pad napona je povremena pojava, dok je u drugima hroničan problem koji zahteva sistemsko rešenje na duže staze.

Šta se dešava sa uređajima kada padne napon?

Pad napona može da dovede do ozbiljnih kvarova i oštećenja, posebno kod uređaja koji su osetljivi.

Evo najčešćih posledica:

• Elektromotori se pregrevaju i rade neefikasno. Uređaji poput frižidera, klima uređaja, veš mašina i pumpi troše više struje pri slabijem naponu da bi postigli isti učinak. To može da dovede da se pregreju i oštete.
• Elektronski uređaji su podložni kvarovima. Računari, televizori, ruteri i drugi osetljivi uređaji trpe zbog nepravilnog napona, što može da dovede do gubitka podataka ili trajnih oštećenja.
• Osvetljenje treperi ili se gasi – LED i štedljive sijalice su posebno osetljive na varijacije napona.
• Uređaji se samostalno restartuju ili ne završavaju radne cikluse, što produžava njihovu upotrebu i indirektno povećava potrošnju energije.

Zbog svega navedenog, pad napona nije problem koji treba zanemariti, već jasan znak za proveru i potencijalnu modernizaciju električne mreže u kući koja je i više nego neophodna.

Proračun pada napona – kako izračunati?

Kako biste tačno izračunali koliko vas “košta” pad napona, postoji formula za proračun pada napona. Iako možda na prvi pogled deluje malo komplikovano, pokušaćemo da je što više pojednostavimo.

Kada govorimo o jednofaznoj mreži ona glasi:

ΔV = (2 × L × I × ρ) / A

Gde je:

• ΔV – pad napona u voltima
• L – dužina provodnika (u metrima)
• I – jačina struje (u amperima)
• ρ – specifična otpornost provodnika (npr. bakar: 0.0175 Ω·mm²/m)
• A – poprečni presek provodnika (u mm²)

Plastično objašnjeno, ukoliko koristite kabl dužine 30 m, struja iznosi 16 A, a presek je 2.5 mm², pad napona može biti i do 9 V – što je značajan gubitak, posebno za osetljive uređaje.

U trofaznim mrežama koristi se drugačiji koeficijent (√3 umesto 2), ali osnovni principi ostaju isti.

Uređaji poput digitalnih multimetara i naprednih pametnih merača mogu takođe da pomognu da se utvrdi koliki je stvarni pad napona u različitim delovima mreže.

Da li pad napona utiče na potrošnju?

Na prvi pogled, ne. Ukoliko govorimo šturo i površno, možemo reći da brojilo meri ukupnu energiju izraženu u kilovat-satima (kWh), a ne direktno napon.

Međutim, u realnim uslovima, pad napona može da dovede do veće potrošnje jer:

• Uređaji rade duže da bi ostvarili isti učinak. Bojlerima i veš mašinama, na primer, treba više vremena da zagreju vodu.
• Električni motori troše više struje pri nižem naponu, što povećava gubitke u mreži.
• Efikasnost uređaja se smanjuje, što produžava njihov rad i dovodi do dodatnih gubitaka energije.

Dakle, možemo videti da pad napona sam po sebi ne utiče direktno na brojilo, ali indirektno utiče na mesečne račune i performanse svih potrošača u kući.

Kako sprečiti pad napona?

Rešenja zavise od toga da li se problem nalazi unutar kuće ili u spoljašnjoj mreži. Neka od osnovnih rešenja su:

• Zamena kablova većeg preseka, naročito kod udaljenih potrošača (npr. garaža, pomoćni objekti).
• Optimizacija opterećenja, tako da se jaki potrošači ne uključuju istovremeno.
• Ugradnja stabilizatora napona za kritične uređaje poput računara ili pumpe.
• Provera spojeva i razvodnih kutija koje mogu da budu loše povezane ili oksidirane.

Solarni paneli kao rešenje za stabilnu struju

Kako vas ne bi bolela glava kada je u pitanju struja u domaćinstu, idealno rešenje su solarni paneli sa baterijama i inverterom koji se smatraju jednim od najmodernijih rešenja.

Njihov učinak je veliki, a ceo sistem funkcioniše tako što:

• Solarni paneli proizvode istosmernu (DC) struju tokom dana, direktno sa krova kuće.
• Inverter konvertuje DC u stabilnu naizmeničnu (AC) struju od 230 V, nezavisno od spoljne mreže.
• Baterije skladište višak energije i obezbeđuju napajanje čak i kada nema sunca ili kada je spoljna mreža nestabilna.
• U hibridnim sistemima, energija se koristi prioritetno iz solarnih izvora, a mreža se koristi samo kada je neophodno.

Kao što se može primetiti, solarni sistem na ovaj način, ne samo da štedi novac i energiju, već i štiti uređaje od oscilacija u mreži, produžava njihov vek trajanja i omogućava potpunu kontrolu nad potrošnjom.

Pad napona u kući je više od tehničkog problema. To je jasan signal da treba da se sistem napajanja menja i modernizuje.

Bilo da su u pitanju jednostavne korekcije u instalaciji, ugradnja stabilizatora ili pak uvođenje solarnog sistema sa baterijama i inverterom, cilj je da se postigne stabilna, sigurna i efikasna potrošnja električne energije.

Ukoliko vam je potrebno dugoročno rešenje, koje donosi i uštedu i energetsku nezavisnost, solarni paneli su najbolji saveznik u borbi protiv pada napona i visokih računa.