Solarno grejanje vode: Kako zagrejati veću količinu vode i uštedeti novac putem solarne energije

U vremenu kada troškovi električne energije i goriva skaču, a svest o zaštiti životne sredine sve više raste, solarno grejanje vode postaje jedno od najpametnijih rešenja.

Za sve potrebe domaćinstva, ugostiteljskog objekta, plastenika, bazena ili bilo koje veće površine vode, najbolji vid zagrevanja vode je solarna energija koja vam može obezbediti toplu vodu tokom cele godine, uz minimalne troškove.

U nastavku teksta pročitajte detaljno pojašnjenje kako solarni sistemi funkcionišu kad je u pitanju zagrevanje vode, koje vrste postoje za ove namene, gde se najčešće koriste i koliko zaista možete da uštedite.

Gde je sve potrebno grejanje vode?

Solarni sistemi za grejanje vode nisu namenjeni samo za domaćinstva. Evo svih najčešćih lokacija i objekata u kojima je potrebno pouzdano i efikasno zagrevanje vode:

1. Porodične kuće i stanovi

Topla voda za kupanje, pranje sudova, veša i kućne potrebe čini oko 20–30% ukupne potrošnje energije u domaćinstvu. Solarno zagrevanje vode za kompletne potrebe jednog domaćinstva mogu znatno smanjiti račune za struju i obezbediti vam potpun ugođaj, posebno kad je reč o domaćinstvima sa bazenom ili više bojlera.

2. Vikendice i objekti van mreže

Objekti u ruralnim i planinskim predelima često nemaju pristup gradskoj mreži ili gasu. Solarno grejanje vode je idealno rešenje, naročito tokom sunčanih meseci. Uz solarno zagrevanje vode, u svakom trenutku ćete imati toplu vodu u svojoj vikendici, pa čak i za veće potrebe, poput bazena.

3. Hoteli i apartmani

Velika količina potrošnje tople vode (tuševi, bazeni, vešeraji) čini solarno zagrevanje vode izuzetno isplativim rešenjem u ugostiteljstvu, zato je za brojne hotele ovo rešenje broj jedan.

4. Restorani i komercijalne kuhinje

Zagrevanje vode za pranje posuđa, kuvanje i higijenu može znatno opteretiti račun za struju, zato sve više restorana i kuhinja biraju solarno grejanje kao najpametniji izbor za zagrevanje veće količine vode.

5. Sportski objekti i bazeni

Zagrevanje bazenske vode kao i vode u svlačionicama i kupatilima, idealno je pokriveno solarnim sistemima velikog kapaciteta.

6. Poljoprivreda i plastenici

Topla voda se koristi za grejanje prostora, zagrevanje vode za prskanje i navodnjavanje u hladnim mesecima. Solarno zagrevanje vode je najčešći izbor za zagrevanje većih plastenika i staklenika jer je grejanje za ove površine uz pomoć struje ili loženja peći ogroman trošak i veoma naporan postupak.

7. Industrijski objekti

Industrije koje koriste vodu za pranje, obradu ili sterilizaciju mogu znatno smanjiti troškove ugradnjom solarnih sistema.

Kako funkcioniše solarno grejanje vode?

1. Solarni kolektori prikupljaju energiju sunca

Na krovu objekta ili pogodnoj površini postavljaju se solarni kolektori (termički uređaji koji koriste sunčevu energiju da zagreju tečnost, najčešće pločasti ili vakuumski cevni), koji apsorbuju sunčevu toplotu i prenose je na tečnost.

2. Prenos toplote na vodu

Zagrejana tečnost iz kolektora kruži kroz izmenjivač toplote koji se nalazi u rezervoaru (bojleru) i prenosi toplotu na vodu. Nakon toga, tečnost se vraća u kolektor da ponovo prikupi energiju.

3. Rezervoar čuva toplu vodu

Topla voda se skladišti u termički izolovanom bojleru i koristi po potrebi. Količina rezervoara zavisi od veličine sistema i potreba domaćinstva ili objekta.

4. Pomoćni izvor (ukoliko je potrebno)

Tokom oblačnih dana ili u zimskom periodu, može se koristiti pomoćni grejač (struja ili gas), koji se automatski uključuje samo ako temperatura vode padne ispod zadate. Međutim, solarni sistem je moguće dodatno unaprediti ugradnjom baterija za skladištenje viška solarne energije. Na taj način, tokom sunčanih dana energija se akumulira i čuva za kasniju upotrebu u hladnijim danima, što značajno smanjuje ili potpuno eliminiše potrebu za korišćenjem električne energije ili gasa u zimskim mesecima. Baterije se mogu integrisati u sistem sa solarnim kolektorima i automatski se uključuju kada nema dovoljno sunčeve energije.

Koje vrste solarnih sistema za grejanje vode postoje?

Solarni sistemi za zagrevanje vode dele se na dve osnovne kategorije: aktivne i pasivne. Razlika između njih ogleda se u načinu cirkulacije fluida kroz sistem, aktivni koriste pumpe i elektronske kontrole, dok pasivni funkcionišu na osnovu prirodnog toka fluida, bez mehaničkih delova.

 Aktivni solarni sistemi

Aktivni sistemi su efikasniji jer omogućavaju veću kontrolu i bolji protok toplote, ali su istovremeno i kompleksniji, zahtevaju napajanje i redovno održavanje. Postoje dva tipa:

  • Sistemi sa direktnom cirkulacijom (Direct Circulation Systems)

U ovim sistemima, voda iz rezervoara direktno protiče kroz solarne kolektore. Pošto nema zaštite od smrzavanja, preporučuju se isključivo u područjima sa blagim zimama i umerenim klimatskim uslovima.

  • Sistemi sa indirektnom cirkulacijom (Indirect Circulation Systems)

Umesto vode, kroz kolektore cirkuliše tečnost otporna na niske temperature. Toplota iz te tečnosti prenosi se na vodu preko izmenjivača toplote. Ovi sistemi su pouzdani i pogodni za regije sa jakim zimama, jer sprečavaju zamrzavanje cevi.

Pasivni solarni sistemi

Pasivni sistemi nemaju pokretne delove, što ih čini jednostavnijim i dugotrajnijim rešenjem, ali generalno imaju niži stepen efikasnosti. Idealni su za domaćinstva koja žele minimalno održavanje i stabilan rad tokom godine. Postoje:

  • Integralni kolektori sa akumulacijom (ICS – Integral Collector Storage)

Kod ovih sistema kolektor i rezervoar za vodu su integrisani u jednu celinu. Voda se zagreva direktno u rezervoaru koji se izlaže sunčevoj svetlosti. Ovakav sistem najbolje funkcioniše u toplim krajevima i u domaćinstvima sa većim dnevnim potrebama za toplom vodom.

  • Termosifonski sistemi

Bazirani su na prirodnom kretanju vode, kako se voda zagreva, ona se prirodno diže prema rezervoaru, dok hladnija voda iz njega ide ka dnu kolektora. Zbog jednostavne konstrukcije i pouzdanosti, ovo je veoma rasprostranjen sistem, ali je potrebno unapred planirati statiku krova zbog dodatne težine.

Koliko može da se uštedi uz pomoć solarnog zagrevanja vode?

U prosečnom domaćinstvu, solarni sistem može pokriti:

  • 70–90% godišnjih potreba za toplom vodom
  • Ušteda do 300–500 € godišnje, u zavisnosti od broja članova i navika

Povraćaj investicije se obično ostvaruje u roku od 4 do 7 godina, dok je vek trajanja kvalitetnog sistema 20–25 godina. Uštede na mesečnom novou su značajne, ali najbolji uvid se stiče nakon višegodišnjeg korišćenja solarnog zagrevanja sanitarne vode i tada je evidentno da se ovakav vid zagrevanja vode najviše isplati.

Da li solarno grejanje vode radi i zimi?

Da, solarno zagrevanje vode je u potpunosti efikasno i zimi iako je smanjena izloženost suncu. Uz pravilan odabir dimenzija kolektora, solarno grejanje funkcioniše i pri niskim temperaturama. Zimi je korisno imati i pomoćni grejač (električni ili gasni) za dane sa slabim suncem, ili dodatne baterije koje će u toku sunčanih dana skupljati dodatnu energiju za one dane kad je slabije sunce.

Koje su najveće prednosti solarnog grejanja vode?

  • Smanjeni računi za struju ili gas
  • Dugoročna ušteda i energetska nezavisnost
  • Ekološki čisto rešenje za zagrevanje veće količine sanitarne vode
  • Mogućnost subvencija i olakšica
  • Veća vrednost nekretnine
  • Funkcionalnost i u udaljenim, off-grid lokacijama

 

Treba imati u vidu da solarno grejanje vode nije više stvar budućnosti, to je današnja realnost za sve koji žele da smanje troškove, postanu energetski nezavisni i doprinesu zaštiti prirode i najčešći je izbor u svetu kad je u pitanju zagrevanje sanitarne vode. Solarni sistem za toplu vodu je pametna investicija sa višestrukim benefitima.

Ukoliko vas zanima kako bi solarna energija mogla rešiti vaše potrebe za grejanjem vode ili snadbevanjem struje, pogledajte našu ponudu solarnih panela i rešenja prilagođenih vašem objektu.